Погледај ме, погледај се

2. питање

Библиотека

У библиотекама постоје одређена правила која морамо да поштујемо.

Правила у библиотеци:

• Забрањен унос хране.+
• Не смемо да се гурамо док стојимо у реду.+
• Не смемо да причамо гласно.+
• Ако не стигнемо да прочитамо књигу ,до рока који смо добили, треба да замолимо библиотекарку/ библиотекара да нам продужи рок.+/-
• Не прекидамо библиотекарку/ библиотекара док он / она прича+
• Стрпљиво чекамо да нам се донесе тражена књига. +

У мом граду библиотека није много велика, и зато у њој немамо каталог са књигама. Када узимам књигу из библиотеке замолим библиотекарку да ми је донесе. Док она то ради ја стрпљиво чекам, не причам и не једем. А када добијем тражену књигу (и потпишем да сам је узела) поздравим се са библиотекарком и одем. Док сам у библиотеци трудим се да поштујем сва правила.

3.питање

Ресторан

У ресторану не боравим често, а тамо се понашамо по правилима. 

• Када уђемо у ресторан прво оставимо капут у гардероби и онда тражимо слободан сто за којим ћемо седети. -
• Када седнемо за сто келнер ће нам донети мени, да би смо могли да одаберемо шта ћемо јести. +/-
• Када наручујемо не треба да нам ,, очи буду веће од стомака''. То значи да треба да узмемо онолико колико можемо појести. Наравно, то не значи да треба да узимамо мало хране, или храну коју не волимо, да бисмо били скромнији. +
• Док чекамо да нам се донесе храна не треба да ( нпр ): намештамо косу, да се чешљамо, да чистимо нокте, није лепо да слушамо разговор других људи... +
• Када завршимо са јелом треба да ставимо нож и виљушку у тањир, тако да су они паралелни и да су им дршке окренуте у десну страну. Ако желимо да још једемо онда ћемо наш прибор за јело укрстити тако да виљушка прелази преко ножа. -
• Када завршимо оброк, и пођемо кући, љубазно се поздравимо са особљем ресторана и одемо. +

Изложба

• Када дођемо на изложбу, треба пажљиво да погледамо све слике (предмете). +/-
• Ако нам се нешто посебно свиди нећемо то говорити свима, већ онима који су дошли са нама. +
• Ако је особа која је организовала изложбу или је нека од слика његова, прићи ћемо му и захвалити се на позиву. Ако нам се неко дело допало рећи ћемо му, он ће бити срећан. -
• На изложбама често постоје књиге утисака. Није обавезно да нешто напишемо.Ако пожелимо да напишемо нешто у књизи утисака написаћемо нешто лепо, наше искрено мишљење. +

Закључак:
Без обзира на то где смо морамо да поштујемо правила и да се лепо понашамо. Битно је да не радимо неприкладне ствари.

2. НИВО

1. питање

Правила понашања у разговору:

• Треба пажљиво да слушамо нашег саговорника.
• Ако причамо са старијом особом обратићемо се са поштовањем, али ако причамо са друговима не трба да звучимо неприродно.
• Показујемо некултуру ако у разговору користимо немарне, искидане и примитивне реченице.
• Док причамо морамо пажљиво да бирамо речи.
• Ако погрешимо број- треба да се извинемо , а не да спустимо слушалицу.
• Ако често говоримо ,,овај'' и сличне узречице, показујемо сиромаштво нашег речника.
• У разговору можемо да погрешимо ако говоримо речи за које не знамо шта значе. Такође, не треба да говоримо стране речи- само да будемо ,,ученији''. Али то не значи да не смемо да говоримо такве изразе.

• У разговору нећемо викати, али нећемо ни говорити тихо да би смо испали фини, већ ћемо причати нормалним тоном. 

       Да би смо били добар и културан говорник морамо да:

• Причамо нормалним гласом, не треба да се деремо или да причамо претихо.
• Говоримо што јасније да би нас наш слушалац разумео.
• Не причамо пребрзо.
• Пажљиво ћемо бирати речи.

       Да би смо били добар слушалац морамо да:

• Не упадамо нашем саговорнику у сред реченице. Колико год да нешто желимо да кажемо, морамо да сачекамо да наш саговорник заврши.
•  Треба пажљиво да слушамо шта наш говорник говори.

Моја генерација користи много жаргона. На пример:

•  Брате- друже . 
• Бре-  молим
• , Де си?'' - здраво
•  Олади-не досађуј
• Бураз-пријатељу
• Смор-досада
• Професионализам - нешто добро
• Конташ- разумеш 
• Кул- супер, сјајно, прелепо
• Спрдња- шала

2. питање 

Фиксни телефон

- Не зовемо,прерано ујутру ( пре 9 часова ), јер можемо некога да пробудимо. Не смемо да зовемо ни касно увече ( после 21 часа ), такође можемо некога пробудити. Врло је непристојно звати у току оброка или у таку времена за одмор.

А) Ја: Ћао Саро.Сарина мама: Добар дан, Сара је у музичкој школи.Ја: Хвала вам. Можете ли рећи Сари да ме позове када се врати? Сарина мама: Наравно, довиђења! Ја: Довиђења!

Ово је био пример разговора у ком су се оба говорника придржавала правила.

Б) Ја: Ало, Саро!Сарина мама: Добар дан! Сара је у музичкој школи.Ја: Шта, бре! Дај ми Сару! 'Оћу нешт' да јој кажем!Сарина мама: Извини, али Сара није кући...Ја: ( Прекидам Сарину маму) Ај ћао онда!Сарина мама: Довиђења.Овај разговор је био пример лошег понашања. Један од саговорника ( у тексту наведен као ,, Ја'') није поштовао правила- прекршио их је.

- Уколико неко од наших укућана прича на фиксни телефон- не треба да га прекидамо или да узвикујемо (нпр.): ,, Ало! Завршавај!'' и слично. Ако смо у таквој ситуацији стрпљиво ћемо чекати да тај који обавља разговор заврши.

- Уколико погрешимо број- не треба само да спустимо слушалицу, већ да се извинемо и кажемо: ,, Извињавам се, грешка.''.

- Ако некога позовемо, а јави нам се неко други. Ако се у овој ситуацији прво не представимо- и то је некултура. Требали би смо да се представимо, кажемо: ,, Добар дан, крај телефона је Ива Зорић. Да ли је Наташа код куће?''.

Мобилни телефон

Сви ми имамо своје мобилне телефоне. Али питање је- да ли знамо да их користимо? Док смо у школи не смемо да користимо телефоне- осим у хитним ситуацијама. Због коришћења мобилног телефона у школи наставник / наставница нас може казнити.

Коришћење мобилног телефона код куће:

• - Не смемо да лутамо по друштвеним мрежама.
• - Није пристојно, а ни лепо, ако користимо мобилни телефон сво време или како нам родитељи понекад кажу ,, не испуштамо га из руке''. То понекад може бити врло не културно- како се осећају бака, дека, тетка или другарица која је дошла код нас ако смо ми стално за телефоном. Морамо да признамо- то није у уреду. 
• - Не смем да зовемо људе у сред ноћи.
• - Смемо да користимо апликације само ако нам то родитељи дозволе- или ако сами проценимо да нам је та апликација неопходна.

Коришћење мобилног телефона у школи:

• Непожељно је користити мобилни телефон у школи. 
• -Ако на часу играмо видео игрице: 1. Мислима ћемо бити одсутни и нећемо запамтити градиво са часа.2. Уколико нас наставник види можемо себе увалити у невољу- добићемо казну.
• - Ако на часу правимо селфије са другарицом:1. Мислим да је то не потребно. Ако баш желимо да се сликамо са њом, сачекаћемо да звони за крај часа па ћемо се онда сликати.2. Наставник ће то сигурно приметити- обе ћемо добити казну.
• - Никако не смемо да разговарамо телефоном- ако то не раде наставници што би смо ми то радили.

3. питање

 Ситуација/ појава   -   непожељни облик понашања  -  пожељно понашање

Шарање по књигама. - Често се дешава,учионица	Бојање по странама. Писање свог имена маркером. Кидање увијача.	Лепо увијене свеске и књиге. Чисте стране и уредан рукопис.
Резање оловака по поду или у торби.	Са зарезачем, деца се сагну и зарежу оловке и бојице.	Дете дигне рику и замоли учитељицу да зареже своју бојицу или оловку. Ако учитељица дозволи то дете то и уради.
Вијање о учионици	Деца се вијају, руше ствари...	Деца седе на својим местима и чекају учитељицу.

• Они који се вијају-1
  Дечаци који се вијају нису се ни извинули нити помогли да се срушене ствари покупе. Мислим да је то јако некултурно од њих и да они нису одговорни.
• Девојчице које помажу да се скупе ствари-5 Те девојчице умеју да помогну, и да брину о својим- али и туђим стварима.

4. питање

Барон Минхаузен

Извор:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BD

Барон Минхаузен је био немачки барон. За њега се каже да је био највећи лажљивац. Када се вратио из Русије причао је не истину о својим путовањима. Минхаузенове приче су назване Минхаузенијаде. Барон Минхаузен није измишљена већ стварна личност. Он је као немачки барон са непуних двадесет година приступио руској војсци и са њима се борио против Турака.

3. НИВО

1. питање

Школе су материјална добра јер она служе да би се деца школовала. Оне имају велики значај у образовању деце.

• Велика школа је била највиша образована институција у Србији између 1863. и 1905. године. Она се налази у Београду. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905. када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет. Први ректор овог универзитета је био Константин Бранковић.

• Школа је основана 24. септембра 1863. године. Њен оснивач је био Доситеј Обрадовић. У изградњи школе помогао му је један од најбогатјих људи у том времену Миша Анастасијевић.Он је по занимању био дунавски капетан. Имао је трговачки брод. Миша је рођен 24. фебруара 1803. године. Он је био велики донатор и трговац. У то време  ректоре су постављали владари.

                    На првој слици је Велика школа, а испод ње су њен оснивач Доситеј Обрадовић,
                    и  школски донатор Миша Анастасијевић.

• Извори:

      Слика Велике школе-https://balkanekspresrb.rs/arhive/tag/velika-skola

      Информације о школи- https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0
      Слика М. Анастасијевића-http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-kapetan-misa-anastasijevic/
      Слика Д. Обрадовића-https://www.pinterest.com/pin/338332990736406894/