Погледај ме,погледај се

1. НИВО

1.

• Како ћу представити свог новог пријатеља другом пријатељу?

Ако сусретнем моја два пријатеља и хоћу да их упознам једно с другим, рекла бих овако: "Искра, ово је Нађа. Нађа, ово је Искра."

• Како ћу поздравити другара и његову маму које сам срела заједно у граду?

Прво бих поздравила маму са поштовањем:
'' Добар дан тета Милијана! ''.
А онда бих поздравила друга или другарицу: " Здраво, Мајо! ".

• Како ћу средити своју собу, свој кутак и свој радни сто?

Књиге морају да имају своје место, а у мојој кући су то полице. Са књига свакодневно морамо да скидамо прашину, да би биле очуване.
Бојице држим у посебним посудама, јер је мој сто тад уреднији.
Да би соба била још лепша, могу да урамим моје цртеже и окачим их на зид.

• Како ћу обавити јутарњу хигијену?

Јутарњу хигијену обављам чим устанем. Тад се очешљам, умијем и оперем зубе. Облачим чисту одећу, а могу и да се истуширам.

• Како ћу се обући за тренинг,школу,за концерт,за купање на плажи или базену, за биоскоп или рођендан ?

Тренинг: мајица кратких рукава и шорц  

Школа: школска кецеља или униформа 

Концерт: свечана одећа
Купање: купаћи костим
Биоскоп: свечана одећа 

Рођендан: сукња или хаљина

• Шта ћу радити док старији причају, а ја бих да питам нешто или да се укључим у разговор?

Прво, причала бих о темама о којима знам и познајем их. Причање о стварима које не разумемо и не схватамо се сматра непристојним.
Кад желим да се укључим у разговор, ја се извиним што прекидам и питам да ли могу да се прикључим. Ако добијем позитиван одговор, смирено причам и слушам шта други причају.

• Како ћу се понашати за столом на којој је моја омиљена храна, али је нема довољно и за којим сви причају?

Увек ћу пустити госте да се први послуже, а ја ћу да се послужим после њих.
У реду је да мало причамо, али ако причамо превише, то је непристојно. Сем тога што је претерано причање непристојно, можемо да нанесемо штету себи и другима.

• Шта ћу урадити са поклонима које добијем за рођендан?

Отворићу поклон чим га добијем и захвалићу се на њему. Ако је у питању цвеће, ставићу га у вазу и ставити међу госте. Овим показујем поштовање према госту.

2.

У ресторану

У ресторан идем само за празнике, што значи да не идем баш често. Правила у ресторану су:

• Кад уђемо, остављамо капут на чивилуку и одемо у салу за ручавање. +
• Кад седнемо за сто и добијемо јеловник, бирамо јело које нам се једе и за које знамо каквог је укуса. Важно је да не поручимо више хране него што можемо да поједемо. -
• Кад једемо, онда не радимо ништа друго сем тога и не прислушкујемо разговоре других гостију. +
• У ресторану користимо сва кућна правила понашања за столом: не причамо, правилно користимо прибор,.... +
• Кад завршимо са јелом, нож и виљушку ћемо сложити паралелно и окренути дршке на десну страну. -
• Ако желимо да будемо послужени још једном, укрстићемо прибор тако да виљушка прелази преко ножа +
• Не доносимо и не додајемо тањире особљу (као што то радимо код куће). +
• При изласку љубазно поздрављамо сво особље +

Излет у природи

        Сваког викенда идем са својом породицом у прирду односно на излет. Добро сам упозната са правилима у природи. Природа је сам лек за наше тело и зато волим да тамо проводим  вре-
ме.


Основна правила у природи су:

• Не газити саднице, цвеће у шуми ...
• Не смемо урезавати неке знаке и имена у стабли дрвета.
• Не смемо носити пушке или неки прибор који може да буде опасан у природи. Такоће несмемо тражити живу мет
• Не треба палити ватру ако није дозвољено поготово ако је у близини избио поар.
• Све анбалаже које су сада испрањене треба бацити у канту.

Када се спремамо д кренемо добро прегледати и место које смо заузели и дали смо све спаковали.

2. НИВО

1.  Ако планирамо да разговарамо или се чујемо са неким морамо да пазимо како ће то звучати и дали ће мо изабрати праве речи. Ако на пример телефонирамо прво ће мо претставити себе а затим због чега смо назвали. Постоје нека правила кој су важна и з ншу радозналос:

• Ако неко разговара са неким или телефонира није лепо прислушкивати разговор јер можда они причају о нечему што ти нечечеш можда добро схватити.

• Пре школе у пре подневној смени није идеалмо време да телефонирамо, токоће и током ручка, поподневног одмоа, касно увече....

• Преко телефона ће мо причати снеким само ако је нешто хитно или немоемо да се видимо. У случају да нешто није хитно и да можете да се видите неби требало користити телефон.
• Када искцамо неки број на телефоу и неко се у том тренутку јави а ми схватимо да смо погрешили само ће мо му се извинитии спустити слушалицу.
• Ако је неко звао неког из родбинеа они нису ту самокажемо" Није код куће. " и такоће спустимослу слушалицу.
• ПЖЊА ако је нешто искрло оваправила се могу заобићи.

2.
   Када дршимо неки говор, предавање, радионицу..... увек имамо рспоред како све о треба да изгледа. Овако то треба да испадне:

1. Прво се претсавим
2. Кажем тему
3. Зашто је та тема изабрана
4. Крећеодмотавање теме
5. Гледамо шта смо све сазнали на основу 1 теме
6. одговарам на питнја
7. Слушам шта се људима свидело

3.

1. Ћале- Тата
2. Кева- Мама
3. Бураз- Друг
4. Тебра- Брате
5. Вала- Хвала
6. Одвратно- Није баш лепо
7. 
   

3.НИВО

    Гимназја која ме је заинересовала да истражујем и да сазнам чија је то била задужбина, због чега је основана и зашто је добила такво име налази се у граду Будимпешти названа " Сава Текелија " .    

Сава Текелија је у Араду ишао у српску основну школу, гимназију је учио у Будиму, права студирао у Пешти, дипломирао 1785. године, и већ следеће године (1786) докторирао и постао први Doctor juris не само от Србаља него и от Маџара који нису били професори универзитета.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

САВА ТЕКЕЛИЈА

Датум рођења	28. август 1761.
Место рођења	Арад Хабзбуршка монархија
Датум смрти	21. септембар 1842. (81 год.)
Место смрти	Пешта Аустријско царство

Гимназија је основана 1810. године, такоће ју јеосновао Сава Поповић Текелија са својих 12 сународника из Араде и основали фонд за школовање ученика.

СЛИКА ГИМАЗИЈЕЊ