Погледај ме, погледај се

1. ниво

1.

• Како ћу представити мог новог пријатеља другом пријатељу?

Прво ћу представити млађу особу старијој и рећи ћу њихово име и презиме, а понекад и надимак:
" Теодора, ово је моја другарица Милица Лазић, а зовемо је Мица. Милице, ово је Теодора Мариновић. "

• Како ћу поздравити мог друга и његови маму кад их сретнем?

Прво ћу поздравити старију особу, а у овом случају, то је мама мог друга:
" Добар дан, тета Маро! Здраво, Петре! "

• Како ћу средити своју собу, свој кутак и свој радни сто?

Врло је важно да све има своје место, јер у супротном не можемо да нађемо потребне ствари. Због тога, моја "библиотека" је на једној полици и ту стоје све моје књиге. Ту полицу стално одржавам уредном и чистом. Понекад ми се дешава да нешто бојим и никако не могу да нађем бојицу која ми је потребна. Да бих то спречила, бојице стављам у посуду коју држим на радном столу. Можемо да одемо и корак даље и урамимо цртеже који нам се свиђају и ставимо их на зид.

• Како ћу обавити јутарњу хигијену?

Облачим чисту одећу, умивам се, перем зубе, чешљам се. Не би било лоше да се истуширам, јер ћу се тако освежити.

• Шта ћу обући на тренинг, у школу, на концерт, на купање, у биоскоп, на рођендан?

Тренинг: шорц и мајица кратких рукава
Школа: униформа или школска кецеља (ако ју имамо)
Концерт: свечана одећа
Купање: купаћи костим
Биоскоп: свечана одећа
Рођендан: свечана одећа

2. 

Позориште

Не идем често у позориште, тако да нисам имала пуно прилика да покажем да ли сам познавалац бонтона. Сад сам научила нека нова правила и обогатила своје знање:

• Морамо се обући свечано. Тиме показујемо поштовање према глумцима и организаторима. +
• Врло је битно да дођемо на време. Ако закаснимо, запослени у позоришту имају потпуно право да нас не пусте у салу.  +
• Не смемо да заборавимо да скинемо јакну или капут. Не само што ће нам тад бити удобније, већ тиме показујемо глумцима да с пажњом пратимо представу. +
• Кад смо нашли своје место, устајемо са њега 
• да би они који га још нису нашли прођу. Нико не воли да се провлачи поред нечијих ногу. -
• Док чекамо да представа почне, морамо бити стрпљиви и не смемо да се врпољимо. -
• Не шапућемо и не довикујемо се док представа траје, јер тиме ометамо глумце и сметамо онима који гледају представу. -
• Током паузе можемо изаћи у фоаје или остати на свом месту. Паузе не користимо да би трчали, викали или се пењали на сцену. +
• Можемо се смејати кад је нешто у представи смешно,
• али не смемо тиме привлачити пажњу. Требамо бити умерени у свему и у свакој ситуацији. +
• Не трчимо кад представи дође крај, већ облачимо своје јакне и полако напуштамо салу. -
• Аплаудирамо глумцима кад се заврши представа. Аплаузом показујемо да нам се представа свидела, а то је глумцима највећа посластица. +

3.

Библиотека

Библиотеку посећујем сваке недеље: понекад школску, а понекад градску. Доста добро знам правила која се тамо важе:

• Не смемо да уносимо храну, јер тако можемо да упрљамо књиге. +
• Не гурамо се док чекамо. Морамо бити стрпљиви и учити се стрпљењу. +
• Причамо тихо да не бисмо ометалионе који читају. +
• После читања књигу враћамо неоштећену и поштујући рок, јер можда неко други сем нас жели да је прочита. -
• Ако књигу нисмо прочитали до завршетка рока, замолимо библиотекара да нам продужи рок. Кад га продужимо, то не значи да не требамо да пожуримо са читањем. +
• Кад је дозвољено, књигу можемо сами потражити тако што ћемо књигу извадити, прелистати је, одлучити да ли нам се свиђа и ако нам се не свиђа вратити је на полицу +
• Кад дође ред на нас, тихо кажемо библиотекару коју књигу желимо, а кад нам је библиотекар донесе, захвалимо му се и понесемо књигу. +

Продавница

У продавницу идем кад ме неко пошаље да нешто купим, а то није баш често. Сад знам сва правила којих се требамо придржавати у продавници:

• У продавницу улазимо са тачним сазнањем шта желимо да купимо. Требамо да се придржавамо овог јер ћемо у супротном задржати продавца и остале купце. +
• Никако се не гурамо у реду, јер тиме показујемо колико смо непристојни и нестрпљиви. +
• Не пипамо робу, јер је можемо поломити и оштетити. -
• Не загледамо ствари које не намеравамо да купимо, јер тиме такође задржавамо остале. -
• Ако мислимо да нешто није исправно или квалитетно, не замерамо продавцу због тога. Продавци нису криви ако је роба неквалитетна. +
• Ако приметимо да нам је продавац вратио више новца него што је требало, враћамо му вишак. Ни ми сами не бисмо желели да будемо у оваквој ситуацији. +
• Ако не понесемо довољно новца и продавац нам каже да новац можемо донети сутра, не смемо да искористимо то поверење, већ требамо вратити дуг што пре можемо. +

 2. ниво

1. 

Добар говорник можемо постати ако поштујемо нека упутства и правила.

• Не упадај у реч
• Говори јасно и гласно
• Причај о темама које разумеш
• Пажљиво слушамо саговорника
• С пажњом бирамо речи
• Користимо само оне речи за које знамо шта значе
• У школи нису дозвољене "агро" речи, али на улици јесу

Не заборавите:"Говорићемо само кад имамо шта да кажемо, а од тога како говоримо зависиће да ли ће нас други с пажњом и озбиљношћу слушати"

 Арго речи и речи које можемо користити уместо њих:

- Бураз, буразер: ову реч највише користе дечаци и тако они зову њихове пријатеље. Уместо тога, могу да кажу "друже" или да свог друга назову по надимку: "Ћао, Боки!".
- `фала: ова реч је заправо реч "хвала", али без слова Х. Кад ми се неко захвали на тај начин, помислим да ми се захваљује само зато што мора. Постоје још разне "агро" речи које немају једно слово: `ош, `ало, бус, .... Препоручујем им да их не мрзи да изговоре целу реч.
- Професионализам: Овим желе да кажу да је нешто "професионално", па онда говоре: "Добио сам пет из српског: чисти професионализам!". Ово доказује сиромашност речи код те особе, па ја препоручујем да каже: "Добио сам пет из српског: није ни чудо - учио сам!".

2.питање
Пошто данас свако има свој телефон, а пре је био један телефон у кући (фиксни), нека правила из бонтона су се променила и ушла су нека нова.
Фиксни телефон

• Кад се јавимо на телефон, кажемо: "Хало, овде _________ крај телефона. Могу ли вам некако помоћи? / Можете ли ми дати __________ ?.
• Не прислушкујемо туђи телефонски разговор.
• Не зовемо у току оброка, прерано ујутру ( - 9h), у току поподневног одмора или прекасно увече ( 21h -).
• Причамо умерено и не предуго.
• Кад погрешимо број, извинимо се због тога и прекинемо.

Мобилни телефон

• Кад се јавимо на телефон, кажемо: "Хало, овде _________ крај телефона. Могу ли вам некако помоћи? / Можете ли ми дати __________ ?.
• Не прислушкујемо туђи телефонски разговор.
• Не зовемо у току оброка, прерано ујутру ( - 9h), у току поподневног одмора или прекасно увече ( 21h -).
• Кад погрешимо број, извинимо се због тога и прекинемо.
• Не јављамо се на туђи телефон
• На часу нам је телефон искључен
• Телефон у школи не користимо за сликање, играње игрица, ....
• Телефон у школи користимо само за слање порука и телефонирање.
• Никако не покушавамо да радимо нешто на телефону док смо на часу!

3.

• Кад зазвони и час почне, требамо да слушамо и учимо. Томе заправо и служи час. Међутим, има и оних који играју икс-окс, цртају по клупи или шаљу цедуљице. Они се не понашају добро.

• Наш друг је изабран за председника разреда. Не треба да му одмажемо зато што се у нечему не слажемо с њим или зато што смо љубоморни јер је он председник. Треба да му помажемо и слушамо га, јер у супротном не реметимо само њега, већ и цео разред.

• Важно је да смо уредни и чисти и да је све око нас такво, зато морамо да долазимо у школу са обављеном личном хигијеном и да одржаваомо учионицу и школско двориште чистим. Није пристојно ако у школу долазимо неуредни и прљави и ако нашу околину прљамо.

• Понекад поклањамо поклон учитељици за 8. март. Не смемо да се свађамо при одабиру поклона, јер тад показујемо да нисмо схватили смисао поклона, већ се мирно договарамо и купујемо поклон.

• Кад се наш друг, трудимо се да га што чешће посећујемо и носимо му домаћи да се не би осећао заборављеним. Све супротно је непристојно.

• Књиге чувамо током целе године, не шарамо их и не цепамо им листове и корице. Кад дође крај школске године и књиге нам више нису потребне, дајемо их нашој млађој браћи и сестрама.

Ситуација из разреда у којој сам ја имала утицај

Ове године је дечак по први пут постао председник. Требало му је мало времена да се снађе. За то време, неки ученици су му отежавали говорећи му да је лош председник. Ја сам му помогла давајући му савете које сам ја користила док сам била председница.
Одређени ученици: 3
Иако је било тачно да се у почетку није снашао, то није разлог да му неко одмаже.

4. 

A) Позајми ми молим те, Динар по динар, Ко је у праву?

Ова три одељка говоре о томе какви смо ми према другима и обрнуто.

• Позајмљивање прибора ког немамо од других ХХХ: не обављање својих обавеза
• Мислим да је ово врло лоша особина, јер кад се навикнемо на њу, правимо себи велики проблем око учења градива и онда ту особину имамо за цео живот.
• Враћање ствари које позајмимо од других ХХ: одговорност
• Морамо да будемо одговорни, јер нам у супротном нико ништа неће веровати.
• Плаћање на време ХХ: не обављање својих обавеза
• Кад нешто морамо да платимо, морамо да обавимо своју обавезу и морамо да то урадимо што пре.
• Штеђење новца Х: расипништво
• Треба да размишљамо о томе шта нам је потребно и да знамо да се све може истрошити.
• Љутња због тога што нам неко не да да препишемо: праведност
• Морамо да будемо праведни и да се не љутимо на наше другове ако нам не дају да препишемо.

Шкртост/ штедљивост - Шкрт је онај који ништа не жели да дели или да, а штедљив је онај који за нешто штеди. Али, то не значи да си шкрт кад си штедљив. Особе које су штедљиве су одлучне и чврсто су одлучиле да за нешто сакупе новац. Кад неко неће да нам позајми новац, треба да га питамо зашто. Можда је он само штедљив, а не шкрт као што смо мислили.
Чување тајне / лаж - Кад нам неко каже тајну, морамо да ју чувамо. На пример, ако нам је другарица поверила у кога је заљубљена, а онда нас неко пита: "У кога је Теа заљубљена?", ми треба да чувамо тајну и да не одамо другарицу. Али, можемо одговорити на различите начине. Ако кажемо: "Теа није заљубљена у никога!", онда је то лаж, али ако кажемо: "Не могу да ти кажем", то није лагање. Понекад нам нешто што није лагање подсећа на исто.
Подсећање/ шапутање -  Кад некога подсећамо на градиво, онда му не кажемо тачан одговор, већ му само кажемо кључне ствари. На пример, ако је питање " Шта једе медвед? ", кажемо му: " Сећаш се, медведи једу нешто што производе пчеле. ". Али, када некоме шапућемо одговор на неко питање, онда му кажемо тачно решење: " Пст, решење је мед.".
Преписивање/ крађа - Кад нешто преписујемо, онда нешто напишемо идентично. А кад крадемо, онда нешто кришом одузимамо од некога. Ако, на пример, желимо да препишемо домаћи од друга, морамо да га питамо да ли можемо то да учинимо и онда то није крађа, јер нам је он то дозволио. Али, ако кришом узимамо његову свеску и преписујемо, онда је то крађа.
 Помоћ другом/ злоупотреба - Помажемо другом кад нешто радимо са њим, а злоупотребљавамо некога кад његову доброту користимо да би добили нешто. Ако смо некад помагали другу да уради домаћи, ми смо му само објашњавали како то треба да уради, а не бисмо му говорили решења и радили за њега, јер би онда он злоупотребио то и натерао нас да радимо за њега.

Б) Јесмо ли увек тактични, Да ли понекад измишљамо

Особине и поступци мојих вршњака и мене које се помињу у поглављима:

• Гунђање - то је кад нешто мрзовољно не можемо да кажемо, онда то кажемо себи " у браду ".   
• Мрзовоља - кад смо љути и нерасположени, онда смо мрзовољни
• Равнодушност - тад смо " равне душе ": кад нас ништа не усрећује
• Природност - тад се понашамо обично или " природно "   
• Лагање - тад говоримо нешто што је нетачно и неистинито
• Преувеличавање - тад нешто пуно мењамо за нашу корист 
• Брзоплетост - тад радимо нешто " само да нам испадне из шака "

Од свих ових особина, мени су најгоре лагање и равнодушност. Кад навикнемо да лажемо, врло тешко се одвикнемо од тога и онда упадамо у велике невоље, а кад смо равнодушни навикнемо да у свему видимо лоше, па у нечему што је добро и лепо, видимо нешто што је лоше и ружно.

Барон Минхаузен је био немачки барон и за њега кружи прича да је био највећи лажов на свету ( постоји и израз лажеш као Минхаусен ). Он се са непуних двадесет година придружио руској војсци у борби против Турака, а кад се вратио у Немачку, причао је неистините приче о његовим пустоловинама које је доживео у Русији. "Барон" би назвала неког ко стално лаже. 

"Ветар" ( Ветар из приче о Ветру и Сунцу) бих назвала неког ко се руководи силом и љутњом, а не миром и стрпљењем.

В) Наше књиге, Ђачка торба, а у њој... ,Ах, та школска кецеља

а) За униформу:

• сви би били једнаки
• деца се више не би задиркивала збиг одеће коју носе
• нико се не би могао хвалити због тога што има скупљу одећу од осталих

 Против униформе:

• нико не би могао да изрази свој стил
• неко се не би сетио да обуче униформу
• неко не би хтео да је обуче јер му се не свиђа

б) Школска торба

Моја школска торба садржи све потребне књиге и прибор за часове, а пре поласка у школу у њу ставим ужину и флашицу воде. Сваке године оперем моју школску торбу и трудим се да у њој држим што мање ствари како би била што лаганија.

в) Уџбеници

Кад цепам уџбенике ( а то никад нисам урадила ), ја тад вређам:

• писце тог уџбеника
• учитељицу
• саму себе

         3. ниво

1.

Школе су и материјална и нематеријална добра, јер је човек који ју је изградио ипак направио објекат, али је и тиме омогућио да се пуно деце образује. Значи, школе су добро све деце која се тамо школују и њихових родитеља. школе су градили они људи који су видели њихову корист и имали идеју. Данас се средства за изградњу школе добијају од општине или државе, али је у томе најважнији онај који је имао идеју и био имућан. Школе су општо добро, а не добро само оног ко је учествовао у грађењу. Можда задужбинар добија новац, али много већу корист имају деца која ће да се школују у тој школи и њихови родитељи.

Стефан Стратимировић је био српски православни митрополит карловачки. Рођен је у Кулпину 1757. године, а митрополит је постао са 29 година.

 1791. године је, уз помоћ добротвора Димитрија Анастасијевића Сабова, саградио Карловачку гимназију, најстарију гимназију у Србији. Добротвор је за изградњу издвојио 20.000 форинти. Гимназија је почела са радом 1. новембра 1791. године и налази се на падинама Фрушке горе. Када је саграђена, уједно је била и Патријаршијски двор, а има и веома вредну библиотеку за историју Срба у Мађарској и у њој је сачуван Волнијев хербаријум с краја 18. века.

Извори:

Wikipedia  https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

Wikipedia  https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B