Важна обавештења и најаве

Одакле смо ми Војвођани

Обележавајући 100-годишњицу присаједињења Војводине Србији и завршетак великог рата, у 1. полугодишту 2018-19. године бавили смо се Војвод...

субота, 1. октобар 2016.

Добро дрво


1. ниво


Периоди у животу дечака су: дете, младић, човек, деда и старац.
Дете- када је био дете требао му је пријатељ( дрво ) са којим би се играо.
Младић- док је био младић требао му је новац, зато се попео на дрво и побрао његове јабуке да би их продао и зарадио паре.
Човек- као човек желео је да има породицу и кућу, зато је посекао гране Доброг дрвета и од њих направио кућу.
Деда- као деда хтео је да отплови далеко, зато је посекао стабло дрвета и од њих направио чамац.
Старац- као старац хтео је само да седне и да се одмори, пошто је од дрвета остао пањ сео је на њега.


2. ниво



Дечак и дрво су били најсрећнији док је дечак био мали. Тада је дечак могао да се љуља на гранама Доброг дрвета. Могли су да се играју жмурке јер дечак тада није имао обавезе.
Дечакове потребе су биле највеће док је био младић и човек, јер су тада биле потребне паре за кућу.
На крају приче дечакове потребе су биле мање у односу на претходне.
Могућности дрвета да помогне дечаку су биле су велике, и оно му је сваки пут помогло.
Дрво није имало ни паре ни кућу, али жртвовало се за дечака тако што му је дало своје јабуке и гране.
Док је дечак био мали хтео је да се дрво игра сав њим. Дрво је то урадило.
Док је дечак био младић тражио је од дрвета паре. Дрво није имало паре, али му је дало своје јабуке да би их он продао на пијаци и зарадио паре.
Када је дечак постао човек тражио је од дрвета кућу. Дрво није имало кућу, али му је дало дечаку гране да од њих направи кућу.
Када је дечак постао деда тражио је од дрвета чамац. Дрво није имало чамац, али му је дало своје стабло да од њега направио чамац.
Када је деда тражио од дрвета место на ком ће се одморити, оно му је рекло да седне на њега и да се одмори
Дечак није долазио са осећањима код дрвета.
Када год би дечак дошао до дрвета оно би га питало да се пољуља на његовим гранама, као да га се било пожелело.
Дрво је било срећно, јер је помагало дечаку, а дечак је мислио да ће бити срећан кад му дрво нешто да.
Дечак и дрво су се најбоље разумели када су били веома стари, тада су се најбоље слагали, јер су обоје схватили да кад си стар не можеш радити оно што си радио у младости.

Нема коментара:

Постави коментар