Винча, насеље првих земљорадника

1. ниво

Винча се данас налази на путу за Београд.

Винчански географски појмови су Балкан, река Дунав и Бело брдо.

Данас овде живе грађани Србије, а некада су живели праисторијски људи, наши далеки преци.

Становници Винче су се бавили следећим занатима: обрадом камена, дрвета и коже, прављењем одеће, ужади и простирки, прављењем корпи од прућа и посуда од глине.

Алати које су користили били су направљени од костију и од камена. То су били чекић, клин, секира, ножићи од камена, разне камене алатке, коштане игле, удице и харпуни.

Винчаци су се највише хранили рибом, месом животиња које су ловили или гајили, али и кашама од житарица. Одећа коју су користили била је једноставно кројена и шивена. Материјали од којих су правили одећу биле су вунене тканине и кожа животиња. Вунене тканине су бојили црвеном бојом. Обућа им је била слична чизмама, комад коже су обавијали око ноге и причвршћивали су га пертлом од канапа или коже. Омиљени украс становника Винче, била је округла плочица која се носила на узици око врата. Поред тога за накит су користили наруквице, прстен и огрлице од перлица.

2. ниво

Наука која се бави откривањем остатка прошлости назива се археологија. Археолози се баве откопавањем земљишта са циљем да пронађу предмете из људске прошлости. Када пронађу такве предмете они их прво очисте, затим их споје ако су оштећени и на крају врше њихову заштиту. После тога они проучавају пронађене предмете, интересује их од ког материјал су направљени, колико су стари, за чега су служили, где су пронађени. На основу тих сазнања они доносе закључке о прошлости и начину живота људи у праисторији. На основу пронађених фигурина у Винчи археолози су дошли до сазнања како су се људи одевали, како су украшавали своја тела и фризуре. Пронађени алати су нам омогућили да сазнамо којим пословима су се бавили, какве предмете су израђивали, од каквих материјала су подизали своје куће. До данас археолози нису успели да одгонетну загонетку коју представљају знаци који се налазе а посуђу и фигуринама које су пронађене у Винчи. Претпоставља се да знаци представљају сликовно писмо.

Становници Винче су били велики мајстори грнчарије, прављења предмета од глине. Предмете су обликовали рукама, а затим су их пекли у глиненим пећима или јамама покривеним лишћем. Они су били највећи мајстори у праисторији и нико их није надмашио по лепоти предмета које су правили. Предмете од глине су украшавали различитим шарама и цртежима. Осим предмета од глине, они су правили жртвенике и лампе које су служиле за украс.

Становници Винче нису били ратници и када се појави нови народ који је имао метално оружије, они су се повукли са обала Дунава ка долини реке Мораве. Освајачи су опљачкали куће у којима су живели Винчанци, а затим су њихова насеља запалили. Пошто нису ратовали становници Винче никако нису могли да се одбране од напада непријатељских народа. То је одредило њихову даљу судбину, били су уништени од ратника који су дошли са истока. Ипак начин њиховог живота им је дао могућност да оставе велики број предмета на којима су показали своје виђење света у коме су живели и стварали. Због тога је Винча једно од најзначајнијих археолошких налазишта у нашој земљи и Европи из времена каменог доба.