Дечији кувар

1. ниво 

Традиција представља нешто што породице раде из године у годину.

Прослава празника попут Божића, Ускрса и Славе је традиција нашег народа и породица.

Нека од јела се справљају према рецептима који су се сачували у нашим породицама и преносе се са колена на колено.

Народни обичаји и народне песме такође спадају у традицију.

Значење речи:

• прстохват - то је мала количина (шећера или соли) која се може захватити између прстију
• разваљати тесто - раширити тесто оклагијом по столу
• оставити тесто да кисне - оставити тесто одређено време да квасац делује и да тесто нарасте

Грешке 

• у наслову јела: палачинци - палачинке

У овим рецептима имају грешке:

• Штрудла са маком-Замесити тесто од брашна, јаја и додати у млеку са размућен квасац са шећером. Тачан рецепт: Замесити тесто од брашна, јаја и додати у млеко са размућеним квасцем и шећером.
• Ванилице- Металном модлицом исеците у развијеном тесу кружне плочице или плочице у облику цветића. Тачан рецепт: Металном модлицом исеците у развијеном тесту кружне плочице или плочице у облику цветића.

2. ниво 

Плазма торта са малинама

Умутити две велике павлаке и 200 грама шећера.

У то додати пола килограма изломљеног плазма кекса.

Смесу промешати варјачом и обликовати на тацни.

Преко тога ставити залеђене малине, а потом умућен шлаг.

Пријатно!

Цар Душан Силни

1. ниво

• Кад је био мали Душан је маштао да постане велики јак Византијски цар.
• Своје снове је оствариотако што је победио свог оца.
• Желео је да осваја велике земље и градове и да буде моћан , велик и јак.Његова земља се налази на Балканском полуострву.
• Душанов законикје књига која је сачувана и у њој се налазе правила, шта се сме, а шта не сме радити.
• Душанова жена Јелена била је лепа и паметна .

Добро дрво

1. ниво

Периоди у животу дечака су: дете, младић, човек, деда и старац.

Дете- када је био дете требао му је пријатељ( дрво ) са којим би се играо.

Младић- док је био младић требао му је новац, зато се попео на дрво и побрао његове јабуке да би их продао и зарадио паре.

Човек- као човек желео је да има породицу и кућу, зато је посекао гране Доброг дрвета и од њих направио кућу.

Деда- као деда хтео је да отплови далеко, зато је посекао стабло дрвета и од њих направио чамац.

Старац- као старац хтео је само да седне и да се одмори, пошто је од дрвета остао пањ сео је на њега.

2. ниво

Дечак и дрво су били најсрећнији док је дечак био мали. Тада је дечак могао да се љуља на гранама Доброг дрвета. Могли су да се играју жмурке јер дечак тада није имао обавезе.

Дечакове потребе су биле највеће док је био младић и човек, јер су тада биле потребне паре за кућу.

На крају приче дечакове потребе су биле мање у односу на претходне.

Могућности дрвета да помогне дечаку су биле су велике, и оно му је сваки пут помогло.

Дрво није имало ни паре ни кућу, али жртвовало се за дечака тако што му је дало своје јабуке и гране.

Док је дечак био мали хтео је да се дрво игра сав њим. Дрво је то урадило.

Док је дечак био младић тражио је од дрвета паре. Дрво није имало паре, али му је дало своје јабуке да би их он продао на пијаци и зарадио паре.

Када је дечак постао човек тражио је од дрвета кућу. Дрво није имало кућу, али му је дало дечаку гране да од њих направи кућу.

Када је дечак постао деда тражио је од дрвета чамац. Дрво није имало чамац, али му је дало своје стабло да од њега направио чамац.

Када је деда тражио од дрвета место на ком ће се одморити, оно му је рекло да седне на њега и да се одмори

Дечак није долазио са осећањима код дрвета.

Када год би дечак дошао до дрвета оно би га питало да се пољуља на његовим гранама, као да га се било пожелело.

Дрво је било срећно, јер је помагало дечаку, а дечак је мислио да ће бити срећан кад му дрво нешто да.

Дечак и дрво су се најбоље разумели када су били веома стари, тада су се најбоље слагали, јер су обоје схватили да кад си стар не можеш радити оно што си радио у младости.

Винча, насеље првих земљорадника

1. ниво

Винча се данас налази на путу за Београд.

Винчански географски појмови су Балкан, река Дунав и Бело брдо.

Данас овде живе грађани Србије, а некада су живели праисторијски људи, наши далеки преци.

Становници Винче су се бавили следећим занатима: обрадом камена, дрвета и коже, прављењем одеће, ужади и простирки, прављењем корпи од прућа и посуда од глине.

Алати које су користили били су направљени од костију и од камена. То су били чекић, клин, секира, ножићи од камена, разне камене алатке, коштане игле, удице и харпуни.

Винчаци су се највише хранили рибом, месом животиња које су ловили или гајили, али и кашама од житарица. Одећа коју су користили била је једноставно кројена и шивена. Материјали од којих су правили одећу биле су вунене тканине и кожа животиња. Вунене тканине су бојили црвеном бојом. Обућа им је била слична чизмама, комад коже су обавијали око ноге и причвршћивали су га пертлом од канапа или коже. Омиљени украс становника Винче, била је округла плочица која се носила на узици око врата. Поред тога за накит су користили наруквице, прстен и огрлице од перлица.

2. ниво

Наука која се бави откривањем остатка прошлости назива се археологија. Археолози се баве откопавањем земљишта са циљем да пронађу предмете из људске прошлости. Када пронађу такве предмете они их прво очисте, затим их споје ако су оштећени и на крају врше њихову заштиту. После тога они проучавају пронађене предмете, интересује их од ког материјал су направљени, колико су стари, за чега су служили, где су пронађени. На основу тих сазнања они доносе закључке о прошлости и начину живота људи у праисторији. На основу пронађених фигурина у Винчи археолози су дошли до сазнања како су се људи одевали, како су украшавали своја тела и фризуре. Пронађени алати су нам омогућили да сазнамо којим пословима су се бавили, какве предмете су израђивали, од каквих материјала су подизали своје куће. До данас археолози нису успели да одгонетну загонетку коју представљају знаци који се налазе а посуђу и фигуринама које су пронађене у Винчи. Претпоставља се да знаци представљају сликовно писмо.

Становници Винче су били велики мајстори грнчарије, прављења предмета од глине. Предмете су обликовали рукама, а затим су их пекли у глиненим пећима или јамама покривеним лишћем. Они су били највећи мајстори у праисторији и нико их није надмашио по лепоти предмета које су правили. Предмете од глине су украшавали различитим шарама и цртежима. Осим предмета од глине, они су правили жртвенике и лампе које су служиле за украс.

Становници Винче нису били ратници и када се појави нови народ који је имао метално оружије, они су се повукли са обала Дунава ка долини реке Мораве. Освајачи су опљачкали куће у којима су живели Винчанци, а затим су њихова насеља запалили. Пошто нису ратовали становници Винче никако нису могли да се одбране од напада непријатељских народа. То је одредило њихову даљу судбину, били су уништени од ратника који су дошли са истока. Ипак начин њиховог живота им је дао могућност да оставе велики број предмета на којима су показали своје виђење света у коме су живели и стварали. Због тога је Винча једно од најзначајнијих археолошких налазишта у нашој земљи и Европи из времена каменог доба.