Анегдоте о великим музичарима

1. ниво

Ствараоци по којима књига има поглављa су: композитори, инстументалисти, диригенти, певачи, критичари. Композитор је особа која пише музику. Инструманталисти су музичари који свирају неки инструмент. Диригент управља хором или оркестром. Певач је музичар који гласом производи тон. Критичари дају утиске о извођачима и ствараоцима музике. 

Пијаниста је инструменталиста који свира клавир. Маестро је велики мајстор у свирању музичких дела. Сопранисткиња је певачица која пева највиши женски глас.

2. ниво

У овој књизи је највише пажње посвећено композиторима зато што су они створили значајна музичка дела. Без њих инструменталисти не би имали шта да свирају, а певачи шта да певају. Ни критичари не би имали шта да прате и критикују.

Када за неког кажемо да је генијалан мислимо да је за нешто посебно надарен.

За мене је Моцарт највећи геније зато што је са пет година сјајно свирао клавир и компоновао, а да при томе није никога питао како се то ради.

Мргодна и строга врста музичких стваралаца су критичари.

Њихов задатак је да анализирају и коментаришу музичка дела и извођаче. Њихов посао је тежак зато што их не воле ако су строги и ако не пишу само похвале него и критике..

Најсмешнија ми је анегдота о Харолду Шенбергу када је рекао да су критичари као аутомобили: што су старији то су бучнији.
Приметио сам да је Шопен био врло осетљив. Када је добио комплимент од једног господина да га је његова музика лепо забавила, он је прокоментарисао да би тада требао да је се одрекне. Када је једна дама после концерта рекла да ће направити добар посао, он је одговорио да није ни политичар ни трговац, него да ствара музику.
Леополд Годовски је изјавио да не слуша друге пијанисте зато што га лоши нервирају, а на боље је љубоморан.
Артур Рубинштајн се представио таксисти да га овај не би заменио Леополдом Стоковским са којим су га често замењивали.
Рубинштајн, Хајфец  и Пјатигорски су били сујетни и стално су се кошкали.
Марија Калас је замерила Ђузепеу ди Стефану што се публици поклонио седми пут без ње и то у "њеној" Травијати, при чему јој је јасно дао до знања да је Травијата Вердијева, а не њена.
Сујета је претерано веровање у своје способности и често је праћена хвалисањем.

3. ниво

.

Име и презиме	Инструмент	век	Земља
Нико Паганини	виолина	ХIX	Италија
Франц Лист	клавир	ХIX	Мађарска
Александар Драјсок	клавир	ХIX	Чешка
Владимир де Пахман	клавир	ХIX	Русија
Нгнаци Јан Падеревски	клавир	ХIX	Пољска
Сергеј Рахмањинов	клавир	ХХ	Русија
Леополд Годовски	клавир	ХХ	Пољска
Фриц Краислер	виолина	ХХ	Аустрија
Артур Шнабел	клавир	ХХ	Немачка
Артур Рубинштајн	клавир	ХХ	Пољска
Јаша Хајфец	виолина	ХХ	Литванија
Андреја Прегер	клавир	ХХ	Србија
Исак Штерн	виолина	ХХ	Украјина
Џошуа Бел	виолина	ХХ	Америка

. 

Највише пијаниста је из Пољске, а највише виолиниста је рођено у ХХ веку.

Музичар, композитор, који ми се допада је Волфганг Амадеус Моцарт. Он се родио и живео је у Аустрији у осамнаестом веку. За њега се каже да је био чудо од детета. Компоновао је 626 дела. Наступао је већ са шест година. Најпознатија дела су му: Серенада Хафнер ( 1776 ), Симфонија Хафнер ( 1782 ), 21.клавирски концерт ( 1785 ), Опера Фигарова женидба ( 1786 ), Мала ноћна музика ( 1787 ), Опера Чаробна фрула ( 1791 ), Реквијем ( 1791 ).
Песлушао сам наведне композиције, неке целе, а неке делимично. Највише ми се допала композиција Мала ноћна музика. Темпо је брз и весео. Ова композиција ми дочарава весело и срећно расположење. Док сам је слушао замишљао сам неку скакутаву игру.

Од српских музичара у књизи се спомињу Стеван Стојановић Мокрањац, Петар Коњовић, Андреја Прегер.
Стеван Стојановић Мокрањац је рођен 1856. године. Он је оснивач српске хорске музике и прве музичке школе у Србији. Његова најпознатија дела су: Руковети ( збирка од петнаест песама с народним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније ), Литургија светог Јована Златоустог.
Посао критичара је да анализирају и коментаришу музичка дела и извођаче. Они морају добро познавати област коју прате како би је могли анализирати и критиковати. Њихов посао је тежак зато што их не воле ако су строги и ако не пишу само похвале него и критике. 
Као музички критичар највише негативне критике бих дао певачима и певачицама који завијају и вриште, а лоше певање прикривају неукусним облачењем. Сматрам да би њихово приказивање требало забранити и заменити са извођачима који имају уметничке вредност који у први план стављују музику која храни душу.

У Османском царству

1. ниво

Балкан је полуострво. Османлије су дошле до Балкана тако што су стално освајали државе, нападали су Србију, Византију, Бугарску и Угарску. Османлије су били Турци, а добили су назив по Осману једном од оснивача малих турских кнежевина у Малој Азији. Пограничку војску чинили су акинџије ( коњица ) и азапи ( пешадија ), а у њен састав улазиле су и помоћне хришћанске јединице. Данас ми тако зовемо пограничну полицију њихове особине су да буду будни и пажљиви. Пешадијска војска османичара се звала јањичари. У време Османског царства срби су живели на селу, а у граду су живели турци, грци, јевреји, роми…

У Османском царству градови су су били углавном приземних кућа, а они који су били богатији дизали су куће на спрат. Градске куће су имале двориште. Град је био трговачко и занатлијско средиште. Одећа коју су носиле жене у граду је по облику била врло слична муслиманској одећи. 

2. ниво

 Османлије су говорили турским језиком, а по вери су били муслимани.Када су неки Срби одлучили да прихвате турску веру, турци су их назвали потурице. Срби су прихвватали турску веру да би им живот био лакши, јер када прихвате турску веру не морају да плаћају порез, добијају земљу и живе лакше и лепше. Срби који су променили веру причали су српским језиком. И данас постоје потомци тих Срба, а они се зову муслимани.

Срби који су били поробљени морали су да поштују следеће ствари:

- Да плаћају порез

- Да се склањају са пута муслиманима

- Да примају муслиманске путнике у госте

- Да се облаче другачије од муслимана

- Да подижу куће које су мање и скромније од муслманских

Срби су имали мање куће и цркве од Турака, јер су Турци били господари па поданици нису смели да буду бољи од свог господара.

3. ниво

 Хабзбуршко царство, Венеција и Русија су подстицали Србе на устанке, обећавајући им велику војну помоћ, али се испоставило да су то биле само лажи. Страдање током ратова и страх од освете због побуне и издаје државе терали су народ у сеобе. Највећа сеоба је била 1690. године, када је са патријахом Арсенијем III на челу у Угарску (Војводину) побегло до 60.000 људи.

Турске речи које данас користимо:

• Јастук
• Чаршаф
• Чарапе
• Папуче
• Чорба
• Баклава

Турска јела:

• Ајвар
•  Пилав
• Ћевап
• Сарма
• Шампита
• Бурек
• Туфахија
• Пита

 

Срећни принц

1. ниво

Ово је прича о једном себичном џину, веселој и раздаганој деци, Снегу, Маразу, Севераном Ветру и Зими.  Прича говори о несебичности љубави и пријатељству. Да би џин постао несебичан и да би стекао пријатеље отребна му је дечија помоћ. Када неко први пут прочита ову причи мисли да су деца непослушна, али она су уствари врло упорна, јер желе да покажу џину да је живот лепши ако имаш пријатеље и да је пријатељство боље него себичност.

На крају приче џин схвата да је погрешио јер је био себичан и даје дозволу деци да се играју у његовом дворишту.

2. ниво

Професор је био уверен да не постоји нешто није видео, и зато када су му деца рекла да Срећни Принц изгледа као анђео професор се намргодио, јер није волео када деца сањаре.

Градоначелник је бранио птицама да умиру испод споменика Срећног Принца, јер није желео да споменик Срећног Принца изгледа ружно. То није желео јер је мислио да ће град бити ружан ако је споменик Срећног Принца ружан и ако испод споменика умиру птице.

Дечак из приче: „Звездани дечак“ је сличан краљу јер се дечак одрекао мајке јер је била ружна, а краљ је истопио споменик Срећног Принца јер је постао ружан.

Џин из приче: „Себични џин“ је сличан професору јер џин није волео дечију навику да  се играју, а професор није волео дечију навику да сањаре. У причи: „Себични џин'“ зима претставља мржњу и себичност (зима то претставља јер док је била зима, џин је био мрзовољан и себичан), а пролеће претставља љубав и несебично (пролеће то претставља јер је џин тада заволео децу и схваио је да не треба бити себичан). У причи: „Срећни принц“ ружноћа претставља не свесно понашање (ружноћа то претставља јер претставља је дечак постао ружан када се несвесно одрекао мајке), а лепота претставља извињење и лепо понашање (лепота то претставља јер је дечак постао леп када се извинио родитељима и када је почео лепо да се понаша).