Анегдоте о великим музичарима

1. ниво

Ствараоци по којима књига има поглављa су: композитори, инстументалисти, диригенти, певачи, критичари. Композитор је особа која пише музику. Инструманталисти су музичари који свирају неки инструмент. Диригент управља хором или оркестром. Певач је музичар који гласом производи тон. Критичари дају утиске о извођачима и ствараоцима музике. 

Пијаниста је инструменталиста који свира клавир. Маестро је велики мајстор у свирању музичких дела. Сопранисткиња је певачица која пева највиши женски глас.

2. ниво

У овој књизи је највише пажње посвећено композиторима зато што су они створили значајна музичка дела. Без њих инструменталисти не би имали шта да свирају, а певачи шта да певају. Ни критичари не би имали шта да прате и критикују.

Када за неког кажемо да је генијалан мислимо да је за нешто посебно надарен.

За мене је Моцарт највећи геније зато што је са пет година сјајно свирао клавир и компоновао, а да при томе није никога питао како се то ради.

Мргодна и строга врста музичких стваралаца су критичари.

Њихов задатак је да анализирају и коментаришу музичка дела и извођаче. Њихов посао је тежак зато што их не воле ако су строги и ако не пишу само похвале него и критике..

Најсмешнија ми је анегдота о Харолду Шенбергу када је рекао да су критичари као аутомобили: што су старији то су бучнији.
Приметио сам да је Шопен био врло осетљив. Када је добио комплимент од једног господина да га је његова музика лепо забавила, он је прокоментарисао да би тада требао да је се одрекне. Када је једна дама после концерта рекла да ће направити добар посао, он је одговорио да није ни политичар ни трговац, него да ствара музику.
Леополд Годовски је изјавио да не слуша друге пијанисте зато што га лоши нервирају, а на боље је љубоморан.
Артур Рубинштајн се представио таксисти да га овај не би заменио Леополдом Стоковским са којим су га често замењивали.
Рубинштајн, Хајфец  и Пјатигорски су били сујетни и стално су се кошкали.
Марија Калас је замерила Ђузепеу ди Стефану што се публици поклонио седми пут без ње и то у "њеној" Травијати, при чему јој је јасно дао до знања да је Травијата Вердијева, а не њена.
Сујета је претерано веровање у своје способности и често је праћена хвалисањем.

3. ниво

.

Име и презиме	Инструмент	век	Земља
Нико Паганини	виолина	ХIX	Италија
Франц Лист	клавир	ХIX	Мађарска
Александар Драјсок	клавир	ХIX	Чешка
Владимир де Пахман	клавир	ХIX	Русија
Нгнаци Јан Падеревски	клавир	ХIX	Пољска
Сергеј Рахмањинов	клавир	ХХ	Русија
Леополд Годовски	клавир	ХХ	Пољска
Фриц Краислер	виолина	ХХ	Аустрија
Артур Шнабел	клавир	ХХ	Немачка
Артур Рубинштајн	клавир	ХХ	Пољска
Јаша Хајфец	виолина	ХХ	Литванија
Андреја Прегер	клавир	ХХ	Србија
Исак Штерн	виолина	ХХ	Украјина
Џошуа Бел	виолина	ХХ	Америка

. 

Највише пијаниста је из Пољске, а највише виолиниста је рођено у ХХ веку.

Музичар, композитор, који ми се допада је Волфганг Амадеус Моцарт. Он се родио и живео је у Аустрији у осамнаестом веку. За њега се каже да је био чудо од детета. Компоновао је 626 дела. Наступао је већ са шест година. Најпознатија дела су му: Серенада Хафнер ( 1776 ), Симфонија Хафнер ( 1782 ), 21.клавирски концерт ( 1785 ), Опера Фигарова женидба ( 1786 ), Мала ноћна музика ( 1787 ), Опера Чаробна фрула ( 1791 ), Реквијем ( 1791 ).
Песлушао сам наведне композиције, неке целе, а неке делимично. Највише ми се допала композиција Мала ноћна музика. Темпо је брз и весео. Ова композиција ми дочарава весело и срећно расположење. Док сам је слушао замишљао сам неку скакутаву игру.

Од српских музичара у књизи се спомињу Стеван Стојановић Мокрањац, Петар Коњовић, Андреја Прегер.
Стеван Стојановић Мокрањац је рођен 1856. године. Он је оснивач српске хорске музике и прве музичке школе у Србији. Његова најпознатија дела су: Руковети ( збирка од петнаест песама с народним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније ), Литургија светог Јована Златоустог.
Посао критичара је да анализирају и коментаришу музичка дела и извођаче. Они морају добро познавати област коју прате како би је могли анализирати и критиковати. Њихов посао је тежак зато што их не воле ако су строги и ако не пишу само похвале него и критике. 
Као музички критичар највише негативне критике бих дао певачима и певачицама који завијају и вриште, а лоше певање прикривају неукусним облачењем. Сматрам да би њихово приказивање требало забранити и заменити са извођачима који имају уметничке вредност који у први план стављују музику која храни душу.