Фрка на Килиманџару

1. ниво

1. Док сам читала ову књигу сазнала сам следеће ствари:

• Килиманџаро највиши врх Афрке,уствари је стари угашени вулкан;
• Врх Килиманџара је висок 5895 метара;
• Килиманџаро се налази између Кеније и Танзаније;
• Да би се попело на ову планину пролази се кроз: савану, шуму, вресиште, камење и лед;
• Подножије Килиманџара је Марангу.
• Птица Аботов чворак:
  
  
  

• Слиика Килиманџара:

Извори:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D1%80%D0%BE#/media/File:Abbott%27s_Starling_(adult).jpg
  https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D1%80%D0%BE#/media/File:Mt._Kilimanjaro_12.2006.JPG      
 2.Реалне ствари:                                  

• Постoји Килиманџаро
• Постоји jeзик Свахали
• Људи  се пењу на Килиманџаро да га освајају.

Нереалне ствари:

• Мишеви не пишу новине
• Мишеви се не пењу на планине
• Мишеви се не венчавају…

      3. Топонимија-објашњене порекла имена појединих места. 
         Топонимије у овој књизи:
      - Монт Еверест
      - Килиманџаро
      - Африка 

Осим Килиманџара писац помиње и планину Монт Еверест.

Монт Еверест је највиша планина на Земљи и највиша тачка на земаљској континенталној кори, према мерењу висине топографског врхунца од 8.848 метара изнад нивоа мора. Планина која је део ланца Хималаја у Азији, лоцирана је на граници између зоне Сагармата у Непалу, и аутономне регије Тибет у Кини.

Године 1856. година велико тригонометријско премеравање Индије прво је установило и објавило висину Монт Евереста, тада познатог као Пеак XV од 29.002 фт (8.840 m). Године 1865, британско Краљевско Географско друштво, планини је доделило службено енглеско име на предлог Андруа Воа, тадашњег главног геодетског надзорника Индије (Surveyor General of India). Назив Цхомолунгма био је у вековима у раширеној употреби међу Тибетанцима, али се није могло предложити раширено локално име јер су Непал и Тибет тада били затворени за странце. Први људи који су освојили овај врх били су сер Едмунд Хилари и шерпас Тензинг Норгај 29. маја 1953. Закључно са 2008. годином, на врх се попело 2700 људи. У покушајима освајања је настрадало 210 особа. Организовани успони на врх су значајан извор прихода за Непал, јер се дозвола наплаћује 25.000 долара. Слика Монт Евереста:

Извор:https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D0%95%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82

*Први Србин који се попео на Монт Еверест био је Драган Јаћимовић, који је једини од двочлане експедиције Војске Југославије (чинио ју је још Горан Ферлан који је одустао на око 200 метара испод самог врха због промрзлина) изашао на врх у 10:15 26. маја 2000. године.

2. ниво

Од свих земаља ја бих изабрала Мексико јер тамо има много занимиљивих ствари.

На Википедији сам пронашла следеће занимљиве ствари о Мексику:

Најпопуларнији спорт у земљи је фудбал. Систем фудбалских такмичења је такав да сезону дели на два првенства: апертуру и класуру. Овакав систем такмичења је чест у целој Латинској Америци. Најуспешнији тимови у историји мексичког фудбала су: Депортиво Гвадалахара (Club Deportivo Guadalajara, 11 титула), ФК Америка (Club América, 10 титула), Толука (Toluca) и Круз Азул (Cruz Azul) са по 8 титула.

Од осталих спортова значајни су: бејзбол, бокс и варијанта професионалног рвања слободним стилом под именом луча либре (lucha libre).

У Мексику су одржане Летње олимпијске игре 1968. (у граду Мексику) и два светска првенства у фудбалу, 1970. и 1986.

Године 2005. Мексико је кандидовао своју кухињу за светску баштину код Унеска. То је био први пут да је нека земља своју гастрономску традицију представила у том смислу. Међутим, први покушај није био успешан јер комисија није успела да на прави начин истакне значај кукуруза у мексичкој кухињи. Коначно 16. новембра 2010. године мексичка кухиња је била проглашена за нематеријално културно наслеђе човечанства.

Мексичка кухиња је позната по својим интензивним и разноврсним укусима, шареним декорацијама, као и разним зачинима. Већина данашње мексичке хране заснива се на традиционалним јелима претколумбовских цивилизација комбинованим са кулинарским трендовима које је су донели шпански досељеници.

Конкистадори су вероватно комбиновали своју храну, то јест пиринач, говедину, свињетину, пилетину, вино, бели лук и црни лук са аутохтоним америчким врстама у коју спадају кукуруз, парадајз, ванила, авокадо, гуава, папаја, ананас, љута паприка, пасуљ, бундева, слатки кромпир, кикирики и ћуретина. Мексичка храна се разликује од региона до региона због локалне климе и географије, етничких разлика међу староседеоцима, као и због различитог интензитета утицаја шпанске културе и кухиње.

Северни део Мексика познат је по производњи и јелима од говедине, козетине и нојетине, а посебно је познат по говеђим шницлама. Кухиња централног дела Мексика углавном је настала под утицајем остатка земље, али има и своја аутентична јела, као што су роштиљ, позоле, менудо, тамалес и карнитас. Југоисточни Мексико, са друге стране, познат је по свом пикантном поврћу и јелима на бази пилетине. На кухињу југоисточног Мексика доста је утицала карипска, с обзиром на њихов географски положај. Телетина је уобичајена у Јукатану, док се морски плодови обично припремају у државама које излазе на Тихи океан или Мексички залив, а један од најпознатијих рибљих специјалитета је веракрузана.

Доласком других светских кухиња, које су постале веома популарне у Мексику, припремају се и јела која су карактеристична за неку другу државу, али на мексички начин. На пример, суши у Мексику се често прави са разноврсним сосевима на основу манга или тамаринда, а врло често се служи уз мешавину соја соса и љутих папричица.

Најпознатија међународна призната мексичка јела су чоколада, такос, кесадиља, енчилада, бурито, тамале и моле сос. Позната регионална јела су моле поблано, чиле ен ногада (пуњене папричице у сосу од ораха са наром) и чалупа из Пуебле; козетина и мачака из Монтереја, кочинита пибил из Јукатана, тлајуда из Оаксаке, те многа друга јела попут роштиља, чилакилеса, бечких шницли (које се на шпанском зову миланесас.

Ова слика, је усликана када је вулкан Париктуин у 1943. године имао ерупцију.

Извори:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE

Слика:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE#/media/File:Paricutin_30_613.jpg

Ствари које бих понела у Мексико су:

• Кофер ( у коферу би била моја одећа и обућа)
• Ранац за шетње ( у њему би била вода, кишобран, наочаре за сунце)

И све остале ствари које би ми затребале.

3. ниво

Експлозија на Хавајима

                                                   

1. ПОГЛАВЉЕ

Било је топло вече у Јуну. Закључао сам врата моје канцеларије и кренуо кући. Ох, опростите, нисам се представио: моје име је Теди, меда Теди. Водим МЕДВЕЂЕ ВЕСТИ, најбоље новине на Острву медведа. Дакле као што рекох закључао сам канцеларију и кренуо кући, у улици Храброг меде 10. Чим сам ушао упалио сам климу и отишао до фрижидера.

-Хм, шта да узмем? Сладолед од чоколаде или мед? Храстов мед или чоколада са медом?

Тешко је одабрати, све је тако УКУСНО!

Узео сам пола тегле меда и три кутије сладоледа од чоколаде и јагоде.

Отишао сам у дневну собу, где ме је на столу чекао пазл који су ми моји нећаци Клара и Кристијан поклонили за рођендан. Тај пазл је био врло, врло К-О-М-Л-И-К-О-В-А-Н.

Имао је:  један, два, три, четри, пет......… ХИЉАДУ делова.

       

2. ПОГЛАВЉЕ

И баш када сам завршавао пазл, чуо се гласан урлик. Препознао сам тај глас. Био је то мој стари пријатељ Лав. Он се увек упуштао у авантуре опасне по живот. Ушао је у мој кућу и попео се на сто! Срушио је мој ПАЗЛ!

- Иии, јеси ли спреман? Јеси ли спреман?- питао ме је Лав.

- Спреман за шта, Лаве?- питао сам ја .

- Па за наше ВЕЛИКОО путовање?!- рекао је он.

- ВЕЛИКО  ПУТОВАЊЕ?! Ааааа, не, не, не! Последњи пут си ме одвео на Монт Еверст, и умало сам оставио крзно тамо!- рекао сам ја уплашено.

- Али не плаши се, овог пута идемо на Хаваје- почео је Лав.

Прекинуо сам га: Хаваји! То ми се већ свиђа.

А Лав је наставио: И то идемо на вулкан Maуна Кеа!

У том тренутку звали су ме моји нећаци.

3. ПОГЛАВЉЕ

- Ујко, Ујко – викали су – Нисмо знали да се пењеш на вулкан Maуна Кеа! Ми смо прочитали да је Мауна Кеа  неактивни штитасти вулкан. Он је највиши од пет вулкана који сачињавају острво Хаваји у америчкој савезној држави Хаваји.

Висина му износи 4207 m, а од подморског подножја око 9100 m. Суседни вулкан је Мауна Лоа висине 4169 м. На хавајском језику назив вулкана значи "Бела планина" што се односи на податак да је врх вулкана редовно прекривен снегом, иако постоје и теорије да име вулкана потиче од израза "Mauna-o-Wakea" што би значило "планина божанства Wакеа".

На врху планине изграђена је опсерваторија, па се због повољних климатских и временских услова и положаја сматра једним од најбољих места за посматрање свемира.

Вулкан је задњи пут еруптирао око 2460. п. н. е. (± 100 година). Хоћеш ли нам послати разгледницу??? – питали су ме они

Никад им ништа нисам одбио, па ни сад.

-Наравно да ћу вам послати разгледнице - рекао сам им.

                                               

4. ПОГЛАВЉЕ

Убрзо, Лав ме је одвео у најбољу продавнице спорцке опреме на Острву Медведа.

Дао ми је списак ствари које треба да купим. Списак је био О-Г-Р-О-М-А-Н.

Помислио сам да ће ми избледети рачун у банци. Али шта сам ја могао. Купио сам све ствари са списка, спаковао се и поздравио се са свима. Лав и ја смо кренули на пут.

После два дана лета авионом стигли смо на Хаваје. Тамо је био наш камп, а преко пута кампа налазио се хотел са пет звездица. – Ах, када би смо бар били тамо – помислио сам.

Лав ме је одвео да поставимо наше шаторе. На Лавову несрећу почела је да пада киша, а испоставило се да шатори нису водоотпорни. Е, онда смо морали да одемо у хотел.

 5. ПОГЛАВЉЕ

У хотелу је било тако дивно. Могли смо да бирамо и собу у вечеру, а пошто се испоставило да је дирекектор хотела Лавов рођак, добили смо бесплатно преноћиште. За вечеру смо имали педесет врста меса и меда. Не сећам се кад см се тако добро јео. После вечере отишли смо у базен са ђакузијем. Моја и Лавова соба је била много, много лепа. Подсећала ме је на моју собу на Острву медведа. После неког времена заспао сам. Пробудио ме је Лавов будилник. Погледао сам на сат било је пет ујутру. – Хајде, хајде лењивче! Време је да одемо да истражимо стари вулкан – рекао је Лав. Гледао сам га збуњено. Да ли он зна колико има сати? Ипак Лав ме је убедио да без доручка кренемо да истражујемо вулкан.

 6. ПОГЛАВЉЕ

Истраживали смо цели дан. Одједном десила се ерупција!!!

Сви су бежали и трчали што даље од вулкана, само смо ја и Лав остали. Хтео сам да побегнем, али нисам желео да Лава оставим самог. Ерупција је брзо прошла, а Лав и ја смо преживели. Пре него што смо отишли на аеродром, купио сам разгледницу мојим нећацима.

7. ПОГЛАВЉЕ

Стигли смо! Коначно смо стигли на наше острво!

Сви су дошли да нас дочекају и сви су били срећни што нас виде.

А кад сам стигао у моју кућу, цела моја породица је направила журку изненађења за мене.

Била је ту цела моја породица: моја мама Клои и мој тата Карл, моја тетка Кристина, моји нећаци Клара и Кристијан , моја сестра Клер и још многооо рођака.

Тако сам срећан што сам коначно кући!!!!!