Прича о краљу Владимиру

 1. ниво

1.
Владимиров отац се звао Петрислав. Хвалимир, Петриславов отац, је био Владимиров деда.  Драгимир и Мирослав су били његови стричеви. Владимирова браћа од стрица су Добрислав и Радослав. Ова династија је добила име по Властимиру, Владимировом прадеди. Сва имена у династији Властимировић имају имена са завршетком МИР или СЛАВ.

2.
Земља којом је тад владао Јован Владимир се звала Зета, а то је данашња Црна Гора. Дубровник и Будва су градови који се од времена Јована Владимира до данас зову исто.

3.
Ромејци и Самуило су били непријатељи Јована Владимира. Ромејци су владали Византијским царством (Србијом, Албанијом и Бугарском).Самуило је владао Самуиловим царством (Бугарском, Албанијом и Србијом). Краљ Владимир није имао велику и јаку војску која би могла да победи непријатеље, али је био мудар и своје противнике је побеђивао мудрошћу."...На Владимирово краљевство су ишли силни, ратовању вични и свим ратним лукавствима вешти Ромејци, које Латини у немоћи подругљиво зову Византинци, ... Невоља је добар саветник ако се сва њена тежина појми и ако се из ње тражи излаз, па се краљ Владимир, иако премлад за војсковођу, у невољи показао храбрим и довитљивим. Схватао је да против силе може ићи већом силом коју није имао. Појмио је да се спрам лукавства може ићи већим лукавством, па њим и мањак силе надокнадити. Зато је Ромејцима спремио заседу у кланцу код града Бара... ".

4.
У тамници, док му је Косара лечила ране, краљ Владимир јој је причао о Зети. Рекао је како је Бог ишао од земље до земље делећи лепоту, а код Српске земље му се исцепала торба.
Тиме је краљ хтео да каже да је за њега његов народ најбољи и најоданији.

 2. ниво

1.
"Невоља је добар саветник ако се сва њена тежина појми и ако се из ње тражи излаз"
Тиме се жели рећи да је невоља добра ако из ње нешто научимо.
"Боље је, браћо, да ја дам своју душу за вас и да својевољно дам своје тело да га касапе и убију, него да се ви изложите опасности од глади и мача"
Тиме се жели рећи да је боље да настрада један него цела група.
"Слава срећу онеспокојава"
Тиме се жели рећи да се не треба превише славити, јер се онда може претворити у нешто лоше. Ова изрека говори исту ствар:
"Срећу не треба славити да се не узохоли"

2.
Таква љубав је забрањена због лошег односа који Владимир има са Самуилом.
Самуило је морао да пристане на ову љубав због тога што је волео своју кћерку и није желео да се она удави. Такође, проценио је да би му Владимир био добар вазал. Можда се чак мало уплашио да му Владимир не растури царство, јер је знао да је он способан да то уради.

3.

• Краљ Владимир је одбио да слави у Зети јер га Зета подсећа на један лош догађај:

"Као што памтим како су ме у Преспи дочекали Самуилови поданици, нисам заборавио како су ме из Облика испратили моји поданици"
И као што је и сам рекао:
"Срећу не треба славити да се не узохоли"

• Владимир је ипак прихватио позив краља Владислава иако је знао да ће га он убити јер је знао да је његова дужност да страда за свој народ. Молитвама је покушао да избегне замке новог бугарског краља. Кад погледамо из једног угла, то га је и одбранило. Умро је на частан начин, а љубав према Косари и Богу је наставила да живи. Тиме што је знао шта Владислав смера, могао је да избегне смрт. Али, он је одлучио и знао је да је исправно то што чини.

 3. ниво

1.
Владимиров поступак ми се свиђа. Морао је бити врло храбар и чврстог карактера. Такође, у причи се види да је он радио оно што је говорио: кад га је Самуило заробио, он је рекао да "добар пастир даје душу за своје стадо".

2.
Иако је краљ Владимир умро и иако Косара није била срећна због тога, он је наставио да живи. Његова добра дела су наставила да живе. Кад неко умре, ми смо се опростили од његовог тела, али не и од његове душе која наставља да живи у нама. Тако се сећамо Владимира, али се сећамо и подлог Самуила. Владимира се сећамо због његових добрих дела, а Самуила се сећамо због његове подлости и крволочности.

3.
Смрт
Јако ми се свиђа то што је Владимир наставио да живи кроз оне који га се сећају.

Закључак:

 На смрт можемо гледати и из другачијег угла.
Пожртвованост једног владара
Владимир је био вољен у народу због његове пожртвованости. Народ није сумњао у Владимирове врлине које су могли видети на њему. То нам показује овај део из приче:
"Зашто нам то радиш, господару? Ако нам то радиш због смутљивих међу нама, лако ћемо их између себе иставити, јер се међу се добро знамо"
Закључак:
 Требамо да жртвујемо нешто да би нама и свима око нас било боље.
(Не) Хвалисавост
Из самог почетка видимо да се Владимир није хвалио због своје храбрости и мудрости:
"Био је храбар, али се није над другима силио и охоло храброшћу разметао. Био је уман и мудар, чак превише за своју младост, али се није са другима надмудривао, нити је својом умношћу друге понижавао."
Закључак:
Не морамо да се хвалимо да би други видели у чему смо добри. С временом ће они то сами приметити.