Прича о краљу Владимиру

1. ниво

1.

Проучи родослов краља Владимира на крају књиге и одреди ко је његов далеки предак, први у родослову, ко му је деда, отац, стричеви и браћа од стрица. Преци Владимира имају необична имена. Објасни како су настала та имена. Родослов можеш погледати и овде.

Далеки предак Јована Владимора је био Тихомил, чикундеда је Болеслав, прадеда је био Силвестар, деда се звао Туђимир, а отац Хвалимир. Стричеви су му се звали Драгимир и Мирослав. Имао је два брата од стрица, синове Драгимира: Добрислав и Радослав.

• Тихомил= тих+мило , била му је мила тишина
• Болеслав=бол+славити, прославио га неки бол
• Туђимир = туђина+мир, мир донео туђини
• Драгимир = драг+мир, мир му је био драг
• Мирослав = мир+слава, прославио се доносећи мир
• Доброслав = добро+слава, прославила га његова доброта
• Радослав = рад+ слава, славан је по свом раду, труду

2.

На крају књиге имаш и мапу земље којом је у средњем веку владао краљ Јован Владимир. Како се зове та земља и у којој држави се данас налази ти крајеви. Наведи имена градова икњиге који се и данас тако зову у тој земљи. Наведи и друге називе градова и држава који су ти познати из живота, а помињу се у књизи.

Земља којом је владао краљ Владимир звала се Зета. Данас се тај део налази у Црној Гори. И данс ту постоје градови Рисан, Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар. На карти још постоје Дањ и сард, а њих данас нема под тим именом. У књизи су се помињале још земаља Дукља, град Требиње; земља Македонија, град Преспа. Помињу се и земље Рашка, Босна и Травунија. Од градова се помиње Дубровник.

2.ниво

1.
Краљ Владимир је мудар. Докажи то тако што ћеш у причи пронаћи и издвојити најмање пет мудрих мисли краља Владимира стављајући их под знаке навода. Сваку од тих мисли објасни: у каквим околностима је изговорена и шта значи та мисао. 

• "Невоља је добар саветник ако се сва њена тежина појми и ако се из ње тражи излаз." Ако схватимо зашто се нека невоља десила и како да бисмо је решили и изашли из ње, следећи пут кад се деси исто или слично, ми ћемо знати како да се понашамо и реагујемо.  
• "У том часу схватио је српски краљ Владимир да је љубав бесмртна, а мржња смртна." Ако некога волимо и он нас воли, ту љубав неће ништа прекинути, развијаће се преко његових потомака. Кад мрзимо, један од наших потомака ће садржати љубав и тако ће да прекине мржњу својих предака.
• "Ко је задовољан ничим, има све што му треба." Неко ко је сиромашан неће имати прилику да му неко нешто понуди, али зна да је његов живот такав и да неће тражити више од оног што има. 
• "Док је главе, биће за њу круне." Важнији је живот него власт јер жив човек може да се бори даље. 
• "Срећу не треба славити да се не узохоли." кад си срећан не треба сувише показивати и славити јер може изгледати да се хвалиш и уживаш у самом себи, а друге који нису срећни да презиреш.  

2.

Тема ове приче је и храброст и поштење, али и љубав између Владимира и Косаре. За такве љубави кажемо да су забрањене. Зашто је та љубав забрањена? Како је љубав Владимира и Косаре, ипак, остварена. Наведи све разлоге који су утицали на одлуку бугарског краља Самуила да Владимира пусти и да му руку своје ћерке. 

Љубав између Владимира и косаре је забрањена зато што је Владимир био највећи непријатељ краља Самуила, Косариног оца, и није хтео да је да за жену свом непријатељу. Љубав је ипак оставрена јер:

• Косара је била миљеница краља Самуила и много ју је волео, све би учинио за њу.
• Косара је претила да ће се утопити у реци ако је не удају за Владимира.
• Косарин брат је навео краља Самуила да размишља о ситуацијама које се могу десити ако Косару не дају Владимиру.
• Косара је била упорна и ниеј хтела да одустане од своје љубави.

3.

Размисли о следећим проблемима из приче.

• Зашто је краљ Владимир одбио да га у његовој Зети дочекају са слављем након пуштања из тамнице? Краљ Владимир је владао Зетом, али због једног од његових жупана који је издао краља Владимира, током напада Самуила, није хтео да се прослави венчање. Владимир је мислио да његов народ неће волети Косару јер је она ћерка непријатеља цара Самуила. 
• Зашто је краљ Владимир прихватио позив новог бугарског краља Владислава иако је знао да ће овај покушати да га убије? Како је покушао да избегне замке краља Владислава? Да ли му је то успело? Зашто није и да ли је могао да избегне смрт?  Владимир је прихватио позив краља Владислава иако је знао да ће га убити када су позив донели монаси и уз позив дрвени крст. Владимир је помислио да се Владислав покајао,а  сам је отишао у манастир да се помоли Богу да све добро прође. Замке је покушао да избегне тако што је ишао споредним монашким путевима. Краљ Владислав је могао да избегне смрт да је и сам имао војску да га чува. Није желео да са мачем улази у цркву и желео је да дође с миром и Божијом помоћи, а не силом и мржњом. Плашио се Бога и волео га, поштовао је заповести Божије. 

3.ниво

1.

Пре заробљавања на планини Облик, Владимир је изговорио јеванђељску изреку “Добар пастир даје своју душу за своје стадо”. Како разумеш његове речи и поступак који следи? Распитај се или присети и других примера из српске историје који говоре о пожртвованости владара и наведи их у свом одговору.

Владимирове речи значе да је он пастир свога народа: влада, брине се и чува свој народ као пастир стадо. Кад је народ у опасности, он се жртвује да га спасе, јер тако раде добри пастири и добри владари. Он се жртвовао за свој народ током напада цара Самуила. Предао се да би спасио свој народ иако су га други наговарали да се не предаје. У историји српског народа тако се жртвовао и цар Лазар на Косовском боју. Позвао је остале Србе да се боре против Турака и тако осветле образ и сачувају част српског народа. Ако се предају без борбе, били би осрамоћени. Цару Лазару су одсекли главу и многи су погинули, али је тај бој био инспирација свим каснијим борбама, јуначким делима и часним поступцима.