У причи "Место за лептира" је лептир пронашао право место за себе на једном сакоу као лептир-машна. Писац нам тиме жели рећи да свако има своје место под сунцем и да га требамо тражити док га не нађемо.
У причи "Лимени петао" су се два петла-певача, Јутривоје и Будимир, надметали у певању. Њихово певање је упропастило хвалисање. Оба петла су стално певала јако гласно да би свако у селу могао да чује њихову песму. Кад су требали да се такмиче, Будимир је од викања изгубио глас, а Јутривоје је изгубио концетрацију због шкрипе лименог петла. То нам казује да се не требамо хвалити, јер се тако само удаљавамо од добитка и награде.
Жак се није могао одушевити Ајфеловим торњем ни на француском ни на српском језику јер је он то само сањао, а у сновима се све може догодити.
2. ниво
1. Који су све ликови уведени у Причу о изгубљеној цртици да би се указало на то колики може да буде значај једне цртице? У каквим се све околностима налази цртица у тој причи? Како си разумео да једна обична цртица може да буде од пресудне важности? При разумевању важности једне цртице посебно обрати пажњу на последњу реченицу у причи и протумачи је. Објасни у којој причи је тема слушање и разумевање. Покушај да одредиш колико су твоје уши лековите. Докажи то примерима из свог живота.
Лик у причи "Прича о изгубљеној цртици" који су указао колики је значај једне цртице је сликар. Без цртице, госпођа са слике "Непозната госпођа савршеног носа" никад не би имала савршен нос.
Цртица је на почетку била црта испод низа бројева, али је ситуација била таква да она тиме није била задовољна. Напустила је рибарницу и кренула у потрагу за својим местом. Трагањем, наишла је на сликара и увидела да је њено место ту, на платну, представљајући госпођин нос на сликаревој слици.
Свако на свету је важан и има своје место. Погледајте природу, на пример. Шта би се десило да нестану пчеле? Биљке би се осушиле. Биљоједи би такође нестали јер се они хране биљкама. Сваштоједи (људи, такође) би мало дуже опстајали јер би се хранили месом, али би им убрзо понестало хране. Да не би било цртице, сликар не би завршио познато уметничко дело, а можда би чак одустао од каријере.
"Клада се на кладу наслања, а човек на човека!"
Писац је ово приказао последњом реченицом: "Ја мислим да је свет сачињен од цртица и да се све оне налазе баш тамо где им је право место".
Тема приче "Случај клемпаве куће" је слушање и разумевање, јер је кућа слушала и разумевала људе који су јој се поверавали.
Ја мислим да су моје уши лековите јер саслушам другарице кад год желе да ми се повере. То ми говори да ми верују и да знају да се могу ослонити на мене.
2. Објасни зашто један упитник више никада неће остати без посла. Покушај да га оставиш без посла. У последњој реченици приче писац нас позива да се стално нешто питамо. Зашто су питања важна у школи и у животу? У којој причи је тема самоћа и тишина? У каквој су вези самоћа и тишина? Шта ће прекинути самоћу укосница? Како људи прекидају самоћу?
Упитник више никад неће бити без посла јер је наишао на тешко питање. Из питања у ком упитник ради можемо да извучемо још пуно питања.
"А кад сам ја пре била много мала, је ли та моја мањост много већа него што сад имам ову великост, па сам порасла до неке мале већости?"
-Да ли то значи да су мали велики, а велики мали?
-Не, мислим да то значи да си велик, а мали у души. Да ли је тако?
-Није, ми не знамо колико година има девојчица. Да знамо, било би нам лакше. Колико она има година?
...
Питања и трагање за њиховим одговором нас тера да размишљамо и вежбамо ум. Да се Никола Тесла није упитао да ли може да направи нешто чиме ћемо имати бољу и јачу струју, остали би под жмиркавим светлом. Ако стално себи постављамо питања и трагамо за одговором, не само да вежбамо ум, већ долазимо до нових проналазака.
Тема приче "Две укоснице" је самоћа и тишина.
Самоћа и тишина су две повезане ствари. Кад неко самује, престаје да прича са другима и настаје тишина.
Да би две укоснице постале другарице или нашле пријатеље, њихова самоћа би била прекинута.
Људи прекидају самоћу на исти начин као и укоснице: себи нађу пријатеље.
3.Наведи шта би све могао да сврсташ у пернате инструменте које писац помиње у причи Музика тражи уши и објасни зашто их сматра инструментима. Какве је уши музика тражила, и за коју врсту музике? Поткрепи свој одговор текстом. Како се људи припремају и изгледају кад иду да слушају ту врсту музику? Шта морају да знају, а како да изгледају и понашају се?
У пернате инструменте би сврстала све птице-певачице, као што су славуји, царићи, црвендаћи и други. У причи се они сматрају инструментима због тога што знају да производе музику, то јест, да певају.
Музика је тражила уши које умеју да слушају и диве се звуцима. Те уши су за класичну музику. Кад људи иду да слушају ту врсту музике они се обуку у одела и свечану одећу. Кад концерт почне, они седе и пажљиво слушају и уживају у музици.
Поређење:
ПОП МУЗИКА
Одећа која се носи:
-одећа у флорусцентним бојама
-додаци који светле у мраку
Понашање:
-навијање
-викање
КЛАСИЧНА МУЗИКА
Одећа која се носи:
-одела
-хаљине
Понашање:
-слушање
-ћутање
3. ниво
1. Попуни празну причу (прва прича у збирци) причом за лаку ноћ у којој ћеш запослити змаја из последње приче у збирци. Тема твоје приче нека буде нека животна ситница над којом си се увек чудио. Развиј фантастичну радњу у вези са том ситницом.
Пепељуга (без маћехе)
"...и живели су срећно до краја живота!", рекла је мама излазећи из собе. Тихо је отишла и оставила мене љуту. "Како је пепељуга могла да буде срећна кад ју је маћеха мучила!?", промрмљала сам ја. Тако сам сатима размишљала о Пепељуги и њеној судбини, да сам заборавила да спавам. "Не могу да допустим да се ова прича овако заврши!", рекла сам уставши и узимајући књигу у руке. "У цртаћу сам видела да деца могу да ускоче у књиге", рекох и ставих књигу на под, отворивши ону страну на којој је Пепељугино венчање. "Чекај", рекла сам спремајући се за скок,"прво морам да нађем пријатеља, страшног пријатеља". Пронашла сам књигу "Музика тражи уши" и окренула на страну на којој је нацртан змај који једе кнедле са шљивама. И... скочила сам! А у другом тренутку, налазила сам се у малој пекари.